Петар III Фјодорович
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Петар III Фјодорович | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 21. фебруар 1728. |
Место рођења | Кил, Шлезвиг-Холштајн |
Датум смрти | 17. јул 1762.34 год.) ( |
Место смрти | Ропша, Руска Империја |
Породица | |
Супружник | Катарина Велика |
Потомство | Павле I Петрович, Ана Петровна |
Родитељи | Карл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа Ана Петровна |
Династија | Романов |
Претходник | Јелисавета I Петровна |
Наследник | Катарина Велика |
Петар III Фјодорович (рус. Пётр III Фёдорович; Кил, 21. фебруар 1728 — Ропша, 17. јул 1762) био је руски император. Владао је само 186 дана, након чега је убијен у завери.
Био је син Ане, кћерке Петра Великог и Карла Фридрика, војводе од Шлезвиг-Холштајн-Готорпа. Одгајен је као Немац, живео је у Немачкој преузевши војводску титулу након смрти свога оца.
Жена му је године 1745. постала војвоткиња Софија Августа од Анхалт-Зербста, која је након удаје за њега прешла у православље и узела име Катарина. Као одлучна и интелигентна, учествовала је у политичким и дипломатским играма много активније од свог супруга.
Године 1742. проглашен је наследником царице Јелисавете. Након њене смрти, децембра 1761, постао је цар. У то доба је вођен Седмогодишњи рат (1756—1763), у ком је Русија ратовала против Пруске. Петар, који се дивио пруском владару Фридриху II, прекинуо је рат и маја 1762. у Санкт Петербургу потписао мир, којим је Русија вратила Пруској раније освојене територије. Планирао је да у савезништву са Пруском крене у рат против дотадашњих савезника, Аустрије и Француске.
У унутрашњој политици, давао је повластице племству и потискивао (ионако слаб) утицај цркве. Дао је право земљопоседницима да кметове по својој вољи пресељавају са једног имања на друго. Положај кметова тиме се значајно погоршавао и постао је близак положају робова. Ослободио је племиће обавезе да служе држави у администрацији или војсци, коју је наметнуо његов деда Петар Велики, осим у време рата. Започео је секуларизацију црквених имања, коју је Катарина Велика наставила.
Заокрет у спољној политици је довео до побуне војних заповедника, на чије чело је стала Катарина. У дворском удару свргнут је с власти, затворен и ускоро убијен. Катарина је завладала као царица Катарина II Алексејевна.
Неколико година након његове смрти, у Црној Гори је Шћепан Мали прогласио себе царом Петром III, који је успео да побегне из тамнице. Исто је поступио и вођа козачког устанка 1773—1775 Јемељан Иванович Пугачов.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Фридрих III, војвода од Холштајн-Готорпа | ||||||||||||||||
8. Christian Albert, Duke of Holstein-Gottorp | ||||||||||||||||
17. Марија Елизабета од Саксоније | ||||||||||||||||
4. Фридрих IV, војвода од Холштајн-Готорпа | ||||||||||||||||
18. Фредерик III Дански (=22) | ||||||||||||||||
9. Фредерика Амалија од Данске | ||||||||||||||||
19. Софија Амалија од Брауншвајг-Линебурга (=23) | ||||||||||||||||
2. Карл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа | ||||||||||||||||
20. Карл X Шведски | ||||||||||||||||
10. Карл XI од Шведске | ||||||||||||||||
21. Хедвиг Елеонора од Холштајн-Готорпа | ||||||||||||||||
5. Хедвиг Софија од Шведске | ||||||||||||||||
22. Фредерик III Дански (=18) | ||||||||||||||||
11. Улрика Елеонора Данска | ||||||||||||||||
23. Софија Амалија од Брауншвајг-Линебурга (=19) | ||||||||||||||||
1. Петар III Фјодорович | ||||||||||||||||
24. Михаил I Фјодорович | ||||||||||||||||
12. Алексеј I Романов | ||||||||||||||||
25. Јевдокија Стрешнева | ||||||||||||||||
6. Петар Велики | ||||||||||||||||
26. Кирил Наришкин | ||||||||||||||||
13. Наталија Наришкина | ||||||||||||||||
27. Anna Leontievna Leontieva | ||||||||||||||||
3. Ана Петровна | ||||||||||||||||
14. Samuel Skowroński | ||||||||||||||||
7. Катарина I Алексејевна | ||||||||||||||||
15. Elisabeth Moritz | ||||||||||||||||
Литература
[уреди | уреди извор]- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.